Опис: Дрво високо до 12 m, са пречником до пола метра и старошћу до преко 100 година. Кора старог дебла љуспасто испуцала. Младе гранчице голе и сјајне, црвенкастосмеђе. Пупољци купасти. Лишће нешто кожасто са 3 или 5 режњева, дугачко и широко 3-9 cm, на петељци сличне дужине. Основа листа срцаста, заокружена или мало клинаста. Режњеви листова обично по ободу са ситним режњићима или затупастим зупцима. Цветови у висећим гроњама; јављају се са листањем, у мају. Крунични листићи мало штрче из чашице, издужено објајасти, при основи клинасто сужени. Чашичних листића 5. Плодови дуги 2-4 cm, са крилима широким 0,5-1,5 cm, леђа крила равна или понекад преклопљена или под тупим углом. Плодови сазревају у јесен.
Екологија: Јавља се стаблимично у ксеротермним типовима шума, али најуспешније расте у мезофилној, реликтној шуми
букве,
маклена и
мечје леске (Fageto-intermedio-Colurnetum) у појасу од 900-1250 m н.в.
Распрострањеност: Балкански ендемит, реликт. Ареал се простире од Албаније до Бугарске и Грчке. У Србији у источном делу: Ћердап, Плеш, Ртањ, Бучанска Гора, Лесковик, Соко бања, Соко град, Сврљишке планине, Сува планина, Стара планина и др. Биљку је први од ботаничара нашао (на Лесковику)
Јосиф Панчић и 1871. године описао у својој књизи о дрвећу Србије.