Царство: Plantae
Тип: Tracheophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Fagales
Фамилија: Corylaceae
Род: Corylus

Опис: Дрво високо до 30 m, широко заобљене, купасте крошње. Кора сивкастобела до тамносива, мекана, плутасто дебела, у старости уздужно испуцала. Једногодишњи изданци длакави, жућкасте боје; другогодишњи светлосиви, плутасти. Пупољци крупни, трбушасти, длакави. Листови широко јајолики, 7-12 cm × 5-10 cm, по ободу грубо двоструко тестерасти, на врху нагло сужени. Основа листова ± срцолико урезана, са 2-5 cm дугом петељком, која је често жлездасто длакава. Мушке ресе до 12 cm дугачке, висе по 2-3 заједно. Плодови округласти лешници, у скупинама од 3-8, ситнији од лешника обичне леске али веома дебеле коре (перикарпа). Плод обухвата меснат овој са неправилно кончастим, од лешника знатно дужим издељеним наставцима, који су повијени на све стране.
Екологија: Обично као примешана врста у буковим, грабовим и храстовим шумама, у самосталним састојинама јавља се ретко. Заједнице мечје леске су еколошки специфичне, са веома богатом приземном флором реликтног карактера. На погодном станишту са одговарајућом микроклимом добро се обнавља изданачким путем.
Распрострањеност: Јужноевропски –Малоазијски флорни елемент. На Балкану релативно чест, у Србији претежно у источном делу: Ђердапско Подунавље, Ртањ, Озрен, Стара и Сува планина, а такође и на Копаонику, Проклетијама, Копривнику, Коритнику и другим планинама, све где има осталих, пратећих врста са којима образује шумске заједнице. Чест у култури, стара солитерна стабла могу се наћи широм Европе, у градским парковима и дрворедима.

Законска заштита