Опис: Вишегодишња биљка висока 8-15 cm, са малом кртоластом луковицом која је покривена кожастом туником. Листова, који излазе у пролеће заједно са цветањем, има 2-3, ови су издужено ланцетасти и голи. Цветови (II-III) ружичасти, љубичасти или бели, пријатно миришу, расту појединачно или у групама по 2-4 из истог ждрела. Листићи перигона (цветног омотача) су линеарно ланцетасти и на врху ± тупи. Прашници краћи од перигона. Један, на врху тродели жиг. Плод 15-17 cm велика, јајасто-дугуљаста и шиљата чаура.
Сличне врсте: шафрањика много личи на сродног
мразовца а још више на
пешчарског, врсте које су потенцијално заступљене на истом станишту, али су јесењег цветања. Сродна је и слична, али планинска врста
пролећни шафран.
Екологија: Представља ремнантну флору шумостепе
(Convallario-Quercetum) који оптимум еколошких услова налази у травама пустара
(Festucion rupicolae). Описана је у неколико форми које су диференциране на различитим типовима станишта: f.
versicolor (форма са једним цветом), f.
dioszegianum (форма ширих листова) и f.
roseolum (форма беличастих цветова).
Распрострањеност: Понтски
флорни елемент. У Србији једино расте у Суботичко-Хоргошкој пешчари, на смеђем алувијалном и жутом еолском песку као и на тресетно-хумозном земљишту између пешчаних дина.
Напомена: Савремена таксономија је подељена око сврставања ове врсте, тако да се новије приказује и као подврста у оквиру
Colchicum bulbocodium, врсте ширег и претежно горског распрострањења. Овде је приказана класификација која се традиционално користи у домаћој литерератури и која ову врсту третира као
ендемореликт панонске-, односно низинске регије (под истим научним именом се води и у националној заштитарској легислативи).