Опис: Стабло нарасте 25 m високо, код младог дрвећа крошња је карактеритично густо разграната – препознатљива и зими када је без лишћа. Младе гране су белкасто маљаве, на коленцима пљоснате. Пупољци, као и код других јасенова долазе у насупротним паровима, смеђи су и маљави (за разлику од сличног
црног јасена, којем су зимски пупољци мутноцрни). Непарно перасти, велики листови су састављени од 5-7 на вху благо зупчастих, одоздо маљавих лисака који расту на танким петељкама. Плодови су висеће ланцетасте ахеније (једносемена перутка) које висе у густим китама као и код осталих јасенова.
Екологија: Брзорастуће дрво које преферира свежа и дубока тла и умерену климу.
Распрострањеност: Један од три код нас унесених јасенова који су се успешно одомаћили, а нарочито у нижим крајевима раширили чак и више од домаћих. Сасвим је извесно да заузимају еколошку нишу европских врста у повлачењу, због других еколошких фактора (крчење шума, климатске промене, мање штеточина итд.). Потиче из државе Орегон у САД (sin.
F. oregona Nutt.), а унета је код нас као шумарска врста али се шири и самоникло.