Опис: Средње високо дрво које у старости развија широку, неправилну крошњу а кора уздужно испуцава. Изданци гранчица су длакави и дебљи као код осталих врста, пупољци су му рђастосмеђи. Листови су састављени од 5-9 нешто ширих и округлијих, у врху шиљатих лисака. Залисци расту на танким, врло кратким петељкама или су
седећи, руб им је целовит, благо таласаст. Плод је ланцетаста ахенија (висећа једносемена перутка), знатно дужа као код других врста. Плодови висе у густим китама као и код осталих јасенова. О овој врсти мало је и података са терена управо зато јер се лако меша са
белим америчким јасеном (F. americana) – разлике су у младим гранама и пупољцима, док су по плоду и хабитусу скоро незнатне.
Екологија: Брзорастуће дрво које је због квалитетног дрвета популарно у шумарству, па га налазимо и самоникло, нарочито у форландима река. У јесен крошња добија атрактивне боје од златножуте до црвене. Воли богата и влажна тла (преферира близину текуће воде) те на сувим стаништима не постиже значајне димензије. Главни вектор ширења је човек, јер се сади и у дрворедима и парковима, одакле се расејава (ветар, птице).
Распрострањеност: Један од три код нас унесених јасенова који су се толико успешно аклиматизовали да их има и више него аутохтоних. Сасвим је извесно да заузимају еколошку нишу европских врста у повлачењу са завичајних станишта због прекомерне сече шума, аграризације, климатских промена и других фактора. Од три америчке врсте ова je најновије унета и мање је позната у литератури (у ботаничкој, али не и шумарској).