Опис: Пузећа, растресито бусенаста трајница висока 10-15 cm, са бројним устајућим цветним стаблима покривеним стршећим длакама. Вршна цваст ваљкасто издужена, класолика, висока цветови (VI-VIII) бледоружичасти, двополни. Стабла при дну одрвенела, гранају се при бази избојцима дугим до 30 cm; по периферији се уздижу бесцветни огранци којих је мање од фертилних. Листови дуги до 15 mm, уско елиптични до објајасти, клинасте основе, млади светлозелени (касније потамне), са танким и нејасним бочним нервима, при основи с мало длака али иначе голи. Чашица покривена са свих страна стршећим длакама, зубци горње усне троугласти. Плодови орашчићи тамне боје, скоро црни.
С мало искуства, не може се са другим врстама помешати.Екологија: Ливадско-степска биљка која добро трпи сушу и жегу, јавља се у пешчарама, остацима пустара и на каменитим падинама. Пошто је од других врста чешћа у низинама зову је и
низијска мајчина душица.
Распрострањеност: Евроазијски, континентални флорни елемент (у Азију залази до Урала, Кавказа и Турана). Код нас углавном северни делови (Бачка и Банат, Фрушка гора) док се јужније наводе локалитети за источну и југоисточну Србију.
Напомена: Ароматична, лековита, зачинска, медоносна и хортикултурна биљка, те се гаји по целом свету од Исланда до Аустралије – биљке из баштованске продаје (семенски материјал углавном из западних земаља) су хибриди пореклом с Крима. Иначе доста полиморфна врста (види напомену такође код:
oбичан врисић) са већим бројем географских варијетета (
arenicola, hirsuta, latifolius, longifolius, elongatus, ellipticus, itd.) који се данас углавном третирају као синоними главне, типске форме. (Предложено је новије да се води као
подврста обичног врисића.)