Царство: Plantae
Тип: Tracheophyta
Подтип: Spermatophytina
Класа: Pinopsida
Ред: Pinales
Фамилија: Pinaceae
Род: Pinus
Врста: Pinus nigra

Опис: Зимзелено дрво куполасто-овалне крошње и сиво-браон коре. Старија стабла су склона да изгубе доње гране. Дугоигличасти четинар чије иглице расту у пару, дугачке су 10–15 cm а широке 1-2 mm.
Екологија: Преферира кречњачке стене на којима достиже нешто мањи раст (30-32 m) од типске подврсте. Ретко формира чисте заједнице, на већем делу ареала јавља се у мешаним састојинама. Банатски бор се налази на листи приоритетних врста ЕУ, а угрожавају га пожар и ширење туризма, чак и унутар заштићених подручја.
Распрострањеност: Ендемична подврста бора спорадично распрострањена у поткарпатском Банату и југозападној Румунији (Олтенија, Влашка). Центар распрострањења подврсте је у Румунском Банату (национални парк Домоглед-Валеа Цернеи) а остали ареал је у виду острвасто распршених изолованих подручја, па и код нас. Званично је познато само три популације ове подврсте коју шумари зову румунски бор, и то у североисточном, Карпатском делу Србије (Јовановић 1992). Неизвесно је и да је као сађен материјал унесен у слив Дунава с десне стране. Популације у Румунији се налазе тик уз границу, на планинама југозападног дела земље и у долини Дунава, што значи да би Национални парк Ђердап могао природно да угости део популације и код нас (потребна су додатна истраживања шумских заједница бора). Шумарска литература наводи анализу дрвета ове подврсте унутар граница Србије (Бојовић ет ал 2012) што значи да је она сигурно присутна, природно или унесено.