Опис: Дрво до 50 m висине, јајасте, у старости – нарочито на стеновитим местима – широко засвођене крошње, готово хоризонтално заравњеног врха. Старија стабла су склона да изгубе доње гране. Кора плочасто распуцала и веома дебела, тамнобраон боје, касније тамносива. Иглице (четине) тамнозелене, до 18 cm дуге, расту у пару. Цвета V-VI. Морфолошке разлике са типским црним бором уочљиве су само квалификованим ботаничарима, што додатно отежава и чињеница да постоји извесно преклапање популације се другим подврстама, па се јављају бројни прелазни облици (
Шилић, 1988).
Екологија: Паласов бор (понекад га зову и Турски) је пионирска врста сувих, каменитих планина. Међународни статус угрожености: VU (Vulnerable – A1, 2 B2 E2 F2 G2 1 L2). Европски статус врсте: Annex 1 BDA (Директива о стаништима – SAC 9530). Балканско-анадолијски је
флорни елемент и
стеноендем.
Распрострањеност: Реликтна је и ендемична подврста бора, распрострањена острвасто у Румунији, југоисточној Србији, Македонији, Бугарској и Турској (var.
caramanica) – српски назив "кримски" је значи, погрешан. У Србији званично се води само једна позната популација, на планини Црноок (Јарешник) код Босилеграда. Издвојену популацију у Румунији су – због сличности – прво погрешно описали као приморски бор
(Pinus pinaster) и такође још у 19. веку под именом
Pinus laricio што је
синоним за другу подврсту црног бора.