Опис: Ово је вероватно најлакше распознатљива врста болорије код нас, са крилима лако уочљиве, јарке, светлонаранџасте нијансе. Окца на доњој страни крила су крупна, правилна и испуњене белом бојом тако да делују празно.
Станишта: Настањује влажна станишта и тресаве, где се њене гусенице хране срчењаком (
Persicaria bistorta). У Србији насељава мали део Старе планине уз високопланинске изворе и потоке, од Јабучког равништа, преко Бабиног зуба све до Миџора. Њена станишта су под великим притиском услед развоја скијашког туризма, па је на неколико познатих локација лептир већ изумро. Старопланинска болорија је реликтна врста која настањује тресетишта.
Распрострањеност: Среће се у умеренм и поларном појасу Европе и Азије. На северу зна бити честа, док су њена станишта у јужним деловима ареала фрагментисана и сведена на мале површине унутар неколико високопланинских појасева.