Опис: Ово је релативно крупна врста репкара, а веома лако се може препознати по белој линији која исписује облик слова „W“ са доње стране задњих крила. Плава тачка у бази репића је слабије изражена него код
плавооког репкара, док су, већ поменута, бела линија и наранџаст појас веома упадљиви. Оба пола су веома слична, са потпуно једнолично тамнобраон бојом са горње стране крила, док мужјак поседује карактеристичну тамну полну мрљу са горње стране предњих крила.
Екологија: Насељава проређене и светле листопадне шуме, делове уз ивице шума и жбуњаке. Гусенице користе неколико врста брестова за своју исхрану (
Ulmus glabra,
U. procera). Женка полаже јаја углавном у основи пупољка на крајевима гранчица. Ларве се хране пупољцима и листовима. Имаго се може уочити на цветовима различитих врста биљака, али најчешће на зови (
Sambucus nigra) и бурјану (
S. ebulus). Презимљује као формирана гусеница унутар јајета. Спада у строго заштићене врсте Републике Србије.
Време лета: Образује једну генерацију, имаго лети током јуна и јула.
Распрострањеност: Насељава умерене и суптропске крајеве Европе, западне и југозападне Азије. У Србији се среће широм земље, осим у већем делу Војводини. Насељава већи део Европе, укључујући југ Велике Британије и југ Скандинавије, док је одсутан са већег дела Иберијског полуострва. У Србији се среће широм земље, ређе у Војводини, где је присутан у Горњем Подунављу, Фрушкој гори и Делиблатској пешчари. Ради се о реткој врсти и најчешће се срећу појединачни примерци.