Опис: Основна боја је окер-браон, тамнија на средини и светлија ка крајевима крила. Поседује осам упечатљивих, попречних, белих линија, које прелазе у сребрну нијансу ка центру крила. На задњем крају крила постоји већа, црна област, која је украшена сребрно-плавим тачкицама и танким, белим линијама. Дуж задње ивице крила имају дуге, браон длачице, које су прекинуте уским подручјем са белим длачицама. Палпи су пругасти, црно-бели. Распон крила је од 17 до 19 mm.
Станиште: У литератури се наводи за кречњачке терене, степска станишта, ливаде, пашњаке и проређене шумарке са храстом медунцем (
Quercus pubescens). Гусенице се у природи вероватно развијају на
патуљастој перуници (
Iris pumila), али лептир прихвата и гајени варијетет врсте
Iris germanica. Ларве најпре минирају приземни део листа, а затим се убушују у ризом, остављајући трагове измета у приземном делу биљке. У том стадијуму и презимљују, а одрасли се јављају наредне године, од почетка маја до почетка јуна.
Распрострањење у Србији: Код нас постоји само један литературни навод од пре више од 100 година. У њему се наводи присуство врсте на подручју тадашње Србије, без тачног локалитета.
Сличне врсте: Иако по боји наликује на врсте из сродних фамилија, перуникиног лептирића је обично лако препознати.