Опис: По спољњој морфологији и хабитусу веома личи на
гроњасти звончић те се новије сматра само
синонимијом истог, али је ботаничари земаља где је ова звончика заступљена (Румунија и Бугарска) и даље воде као засебан таксон. У литератури се чак наводе и њене подврсте (нпр.
Campanula transsilvanica Schur. subsp.
davidovii Urum. & Jav.). Глобална Црвена књига угрожених врста IUCN-а (
1997 IUCN Red List of Threаtened Plаnts, p.111) такође је наводи као валидну врсту. Други аутори је сматрају ближом
звончићу вратник (наводећи је као
Campanula cervicaria subsp. transsilvanica) који је у истој ботаничкој секцији са гроњастим (
Glomerаtаe – sect.
Cervicаriа). Све у свему, налазе ова три таксона треба пажљиво анализирати и бити опрезан код детерминације врсте. Треба обратити пажњу на налазе у Источној Србији, где је трансилванијски звончић можда присутан.
Екологија: Према литератури, јавља се на високопланинским положајима, у травним заједницама камењара субалпске зоне.
Распрострањеност: Ендемит подкарпатске регије и источнобалканских планина. Ова звончика, као култивисана сорта постоји чак и у баштованској понуди (hort. 'Trаnsilvаnicа').