Опис: Таксон је под именом moesiaca први пут описан 1893. године на Балкану (Velen. In: Sitzungsber. Königl. Böhm. Ges. Wiss., Math.-Naturwiss. Cl. 1892: 385.), али однедавно влада и став да се ради
само о синонимији са гроњастим звончићем, коме по морфолошким карактеристикама иначе потпуно одговара. Постоје само незнатне разлике, нпр. боја крунице је светлија код ове врсте.
Екологија: У травним заједницама обронака Балканских планина (Динариде и Родопски масив).
Распрострањеност: Ендемит централног и источног Балкана (Србија, Бугарска, Албанија, Грчка). Аутори
Флоре СР Србије га наводе у оквиру исте секције као и
гроњасти звончић –
Glomeratae. Према
Флори, расте по субалпским ливадама планина јужне и источне Србије (Златибор, Стара планина, Свети Никола, Миџор, Копрен и др.). Малом броју налаза доприносе потешкоће у разликовању од сличних врста. Појављује се широм света и у баштенској понуди (hort. 'Moesiaca') уз посебну напомену да се ради о култивисаној сорти ретке врсте са Балканског полуострва.