Опис: Штитаста трајница са усправном, уздужно фино ребрастом, голом, у горњем делу разгрантом стабљиком, висине до 50 cm. Листови наизменични, голи, доњи велики и на дугим петељкама, при основи срцасти а по рубу тестерасти; листови стабљике издељени у бројне кончасте исечке. Цветови (VI-VII) штитови састављени од 10-15 зракова. Инволукрум од 5-8 чекињастих листића, инволуцелум од 5. Ситни цветови двополни, бели, ређе ружичасти. Листови чашице неугледни, једва видљиви. Плод јајаст, бочно спљоштен, гладак; плодићи у пресеку петоугаони, са 5 истакнутих ребара и са етеричним уљем у браздама.
Екологија: Отворене мезофилне ливаде, шумске чистине и рубови у горском и високопланинском појасу. Преферира дубока земљишта, нпр. смеђе рендзине.
Распрострањеност: Ендемит Динарида – БиХ, Црна Гора, С. Македонија, Албанија, Србија. За биљку откривену на Копаонику од стране
Јосифа Панчића, коју је 1858 Визијани
(Roberto de Visiani) назвао
Pancicia у част нашег првог ботаничара (
Флора СР Србије, Том V, стр. 233), испоставило се у међувремену да
спада у род бедренки (Pimpinella). Визијани је као
locus classicus назначио планину Јавор код Ужица (1860: 4).