Опис: Вишегодишња вста, која на погодном станишту израсте у робустну, и до 2 метра високу биљку. Стабло је голо, делимично црвеним превучено, при основи окружено влакнастим листовима на стабљикама које извиру из корена. Након отварања цветова (од јуна до септембра), они су сложени у цвасти од зеленкастожутих цветића који стоје у контрасту са жбунастом масом листова тамнозелене боје, исечених у линеарне индивидуалне режњеве налик на влати траве (немачко-холандски назив биљке је
Haarstrang = власи косе). По хабитусу доста личи на дуголисно девесиље
(Peucedanum longifolium) али које има знатно тање листове, а постоји разлика и у плодовима, који су код те врсте ужи. Расковник је познат по лековитости, од старих времена у народу му приписују чаробна својства (нпр. да корен држан у кући привлачи новац, срећу, и тера душмане). Хранитељка је угрожене,
Natura2000 врсте мољца
Gortyna borelii lunata.
Екологија: Типично станиште ове биљке су груби пашњаци на глиненој заслањеној подлози (расте и на обалама мора).
Распрострањеност: Понтско-медитерански–средњоевропски
флорни елемент. У Србији је, осим Војводине, налажен у околини Крагујевца и Ниша, на Златибору и на Великом Кршу код Бора. На овим стаништима (као и на Фрушкој гори) настањује пашњаке и шикаре сувих падина, пропланке и рубове шума, док је у Бачкој и Банату типично низинска биљка слатина.