Опис: Вишегодишња барска биљка, пузећег ризома, типично до 1 m (± 0,2 m) висока. Стабљика округла, лист максимално 0,4 cm широк (3,2 ± 0,9 mm), пљоснат, ланцетасто линеаран. Листови достижу и обично високо надвисују цваст. Женски и мушки цвет јасно раздвојени, за више центиметара. Женски део клипа 9-20 cm дуг, обично налик на 'бамбус' наших других рогоза, али може да буде и јајасто-крушкастог облика. Доста је варијабилног изгледа – по хабитусу, листу и плоду може да личи на
ускослини рогоз, а од
малог рогоза га је након цветања (које траје од VII-IX) теже разликовати, јер се високи ланцетасти врх сасуши и одломи.
Екологија: Расте углавном у стајаћицама – плитке и муљевите обале језера и споро текућих канала – не такмичећи се са домаћим врстама, јер углавном пионирски колонизира на водама антропогеног порекла (кубици, шљункаре, јаркови) и брзо попуњава њихов еколошки простор. Најчешће образује мање хомогене састојине у приобаљу, у плићој и застајалој води, али расуто улази и у тршћаке (описана је as.
Phragmition-Typhaetum laxmannii). У дубље воде не залази. Типична је равничарска биљка, обично се не налази изнад 300 m надм. висине.
Распрострањеност: Рижни рогоз је колонист из Азије, који је у другој половини 20. века драстично проширио ареал. У Европу је унесен након 2. св. рата на рижним пољима у Румунији и Мађарској (види назив). Пошто се гаји и култивише као популарна биљка за баштенска језера, и одбегање је свуда могуће. Код нас се доста интензивно шири пре свега у Војводини, у задњој деценији се константно појављујући на новим локалитетима. Ширење: до сада је забележен у Француској, Немачкој, Италији, Словачкој, Чешкој, Украјини, Молдавији, Мађарској, Румунији, Бугарској, Албанији и Грчкој и у даљој је експанзији. Интересантно је да је у неким европским земљама стављен на Црвену Листу као критично угрожена врста (C1 IUCN категорија). Код нас је рапрострањен, али не показује знакове инвазивности. Расте заједно са домаћим врстама, не зна се да ли хибридизацијом или на неки други начин представља опасност за наш угрожени
сребрнасти рогоз. Међутим, могуће је да спадајући у исти таксономски комплекс и представљајући сличан екотип, заузима историјски ареал патуљастог рогоза, који се повукао на специфична станишта (спрудове неколико река).