Опис: Ова љупка перуника много личи на жуту форму
патуљасте перунике а и цветају у исто време (IV-V), понекад и заједно на истом станишту. Међутим пешчарска перуника је тања и виткија, са дугим цветним стаблом – нарасте до 15-20 cm, а патуљаста само до око 15 cm висине (биљка готово да и нема цветну стабљику!). Међутим ако ти карактери нису сигурни, ту је разлика и у доношењу плода: патуљаста перуника доноси мешак при дну, а пешчарска на врху стабљике. Такође се наводи податак да је лист пешчарске перунике ускији (до 10 mm) а да листови, који код обе врсте израстају из базе, својом дужином досежу само до дна цветног омотача, док га код ниске перунике надвисују.
Екологија: Расте на шумо-степском станишту, као права пионирска врста пешчара
(Festucion vaginatae) и степских травних станишта
(Festucion rupicolae).
Распрострањеност: Панонски ендемит (Словачка, Мађарска, Србија и западна Румунија–Трансиванија). Наводе се и локалитети у Украјини и Русији, међутим свуда је у спонтаном изумирању. Већ је нестала са већег дела некадашњег аерала (нпр. из Баната, и великог дела Мађарске и Румуније). На територији Војводине и целе Србије бележи се
само једна популација на Селевењској пустари код Хоргоша.
Флора Србије (Јосифовић ет ал.) у првом издању чак и не наводи постојање ове врсте, додата је у 10. допуњени том (1986, Сарић ет ал.). Могућност постојања преживелих микропопулација у Бачкој доказао је један новији налаз ове угрожене биљке у близини Суботице (
Хуло, Зрнић, Хорват 2008).