Опис: Вишегодишња биљка висока 10-18 cm са кртоластом, лоптастом луковицом, која је обавијена кожастим омотачем. Линеарни, обично голи листови излазе у пролеће заједно са цветовима (II-V) љубичастог перигона чији су спојашњи сегменти (спојашње латице) режњева са 3-5 уздужних тамнијих пруга или понекад и бели (само у основи са љубичастим нијансама) али постоји и верзија са једном широком љубичастом шаром. Цев перигона при врху жућкаста и гола. Прашнице жуте, дуже од прашничких конаца; жиг наранџаст. Плод, који сазрева преко лета је издужена, мала чаура.
Екологија: Врста горских области, расте по сувим ливадама и пашњацима, у проређеним шибљацима.
Распрострањеност: Јужна Европа. Раније се само сматрао подврстом или формом
модрог шафрана. О биљци – сматрајући је нашим ендемитетом – ботаничар
В. Ранђеловић каже: "Овом шафрану је
Ђорђе Ничић дао име у част краља Александра Обреновића. Ова врста је први пут нађена крајем 19. века на Пржару код Врања. Ничић је у то време био директор Врањске гимназије, а упоредо се бавио истраживањем флоре околине Врање (Врање се тада звало Врања). Касније је откривена и на неким другим локалитетима у Србији (Селичевица, Пасјача, Видојевица, Радан, село Бублица код Бојника), а постоје и подаци да је пронађена на малом броју локалитета у Бугарској и Грчкој".