Опис: Вишегодишња зељаста биљка са усправним, 45-60 cm високим стаблима. Стабло ниже бази прилегло длакаво али у горњем делу ± голо, и биљка
није жлездасто вискозна – одлика која карактерише друге сличне представнике рода. Приземни листови расту на до 3 cm дугој петељци. Лиске су увек ситно длакаве с обе стране, троделне, на лицу зелене а са доње стране сребрнасте. Горњи листови цветне стабљике су тродели с више линеарних лиски, густо жлездасто длакави. Цветови (V-VI) у гроздастим цвастима, 3 до 5 на дугим цветним дршкама. Звонолика круница са 14-20 mm дугом равном остругом. Карактеристична је почетна двобојност латица од црвено-љубичасте и плавкасте до беле – латице су најпре светлије, а кад се отворе и цветови потпуно расцветају поцрвене. Листићи нектарија дуги до 3 cm. Бројни прашници сежу само до руба крунице. Плод мешак, с много тамних, голих и сјајних семенки. Морфолошки слична сродним ендемичним врстама
A. grata и
A. dinarica са којима може да се појави и на истом станишту (
Никетић 2013). Поред горе поменутих одлика (нпр. двобојност цвета) разлика има и у листовима – код николићеве су базални листови и цветне стабљике покривене финим длакама, остали листови голи, а база листова је нешто ужа.
Екологија: Хазмофита – настањује полупећине, поткапине и пукотине кречњачких стена и сипаре монтаног појаса.
Распрострањеност: Палеоендем источне Босне, северне Црне Горе и западне Србије. Откривен и погрешно детерминисан још 1864. године, као засебна врста описан је недавно. Према опису који је у више публикација и радова дао ботаничар
Марјан Никетић (први описивач таксона) биљка је источноилирски флорни елемент, са уским ареалом од долине Дрине на западу до западне притоке Мораве ка истоку. Настањује кањоне наведених река и њихових притока (нпр. кланац реке Сутјеска у Реп. Српској). До сада откривена на само око 30 налазишта, угрожена реликтна врста.