Опис: Једногодишња биљка ситног раста (вероватно најситнија од свих љубичица). Стабљика je висока свега 3-15 cm, расте по једна или је биљка од основе разграната са неколико стабљика, усправних или полуполеглих. Цела биљка је густо длакава. Листови назубљени (са 2-4 зупца са сваке стране), вршни режањ на залисцима постепено је сужен у изражену дршку. Цвет (III-VI) је веома мали, са жућкастом или белом круницом која је често плавкасто нахукана или испругана (горњи листићи крунице су ретко ± љубичасти). Припада реду оних врста чије 4 латице су према горе окренуте а само 1 штрчи надоле (бочни листићи крунице у већине љубичица су окренути надоле).
У овој групи љубичица такође је стубић главичасто проширен и на врху дворежњевит. Чашични листићи су линеарно ланцетасти, дуги 5,5-8 mm, са привесцима дужине 1,5-2 mm. Пета, доња латица – оструга – је нешто дужа од чашичних привесака, на врху тупа, жута или љубичаста, навише савијена. Цветна дршка је дуга 2,5-7 cm. Плод је чаура/тоболац који се отвара с 3 заклопца, а садржи много ситног семења које разносе мрави.
Разликовање од сличних врста: Терминални одсечак горњих залистака/палистића је на дугој петељци, готово једнаке величине као читав лист који му припада. Код најсличније
пољске љубичице (V. arvensis) тај терминални одсечак залистака је редовно мањи од пратећег листа.
Пажња: обе врсте могу се наћи заједно на истом станишту. Код
тробојне љубичице (друге врсте која је по хабитусу слична) латице су дуже од лапова (листића чашице), док су код пешчарске љубичице латице исте дужине или краће од лапова. Осим тога код тробојне љубичице, као што јој и име каже постоји разлика у боји латица: горње 2 су обично љубичасте, а остале жућкасте.
Екологија: Становник је термофилних и сувих ливада (на рудерално-песковитом земљишту), кречњачких падина, угара и запуштених винограда. Названа је у част мађарског ботаничара
Китајбел Пала (1757-1817).
Распрострањеност: Евроазијска, субпонтско-субмедитеранска врста. У Србији је забележено неколико географских форми које се разликују по морфологији:
var. kitaibeliana која је нижа и са многобројним стабљикама, затим
var. stepposa неразгранате стабљике и љубичасте оструге која настањује пешчаре, док Вршачке планине имају варијетет нешто већих и шаренијих цветова. Западна Европа (Шпанија, Француска) има форме љубичастоплавих горњих латица (
subsp. trimestis) док Средња (нпр. Чешка) ретку форму хомогено љубичастих цветова.
Напомена везана за разликовање: Иако се ареал врсте на југ потеже до Албаније и Грчке, налазе за Јужну Србију треба третирати критички пошто се чак и у хербарском материјалу (е.г.
Томовић Г. et al. 2014) могу наћи грешке мешања са
V. arvensis и
V. tricolor.