Опис: Листопадно дрво високо до око 30 m, са широком и густо разграњеном, јајастом и атрактивно засвођеном крошњом. Кора је у младости глатка, зеленкастосмеђа, код старијих стабала до 2 cm дебела, црнкаста и уздужно избраздана. Коренов систем развија ектотрофну
микоризу. Листови су мали (= име), око 4-7 (-10) cm дуги и исто толико широки; на лицу голи и тамнозелени, на наличју светлији, у угловима нерава са чуперцима рђастих длачица. Петељка је изражена, до 4 cm дуга. Двополни, жућкастозелени цветови висе груписани по 5-7 (-11) у штитастој цвасти, која на дршци има прирастао залистак (овај крилати орган је одлика свих липа, служи за ширење семења); залистак има изражену дршку. Цветање VI-VII, касније од других липа (= име). Плод је вишесемени округласти орашчић до 5-8 mm у промеру, споља пахуљаст, без ребара или слабо брадавичаст; орашчић је сивкаст, крхког ендокарпа и лако се здроби прстима. Плодови сазревају у августу-септембру. Једнодомо,
ентомофилно, полусциофитно дрво. Има јаку изданачку снагу из корена; тера младице са великим листовима.
Екологија: Ова липа је код нас најзаступљенија у монтаној зони као примешана врста букових шума
(Ostryo-Carpinionorientalis), али се стаблимично јавља и у другим мешовитим шумама лишћарама, нарочито у термофилним китњаково-грабовим
(Querco-Carpinetum).
Распрострањеност: Природни ареал ове врсте је у Европи: на западу од Шпаније, а на истоку до Русије и Кавказа. На најсевернији и јужни део Европе не иде (примера ради већ у Македонији је ретко заступљен) али иде на исток све до Сибира. Као брзорастуће дрво популарно је и у дрворедима, чему доприноси и да је од липа најотпорнија на мраз. Може да достигне дубоку старост, и до 500 година. Има значај као медоносна и лековита биљка. Слично осталим липама, полиморфна је (до 5-6 описаних форми код нас) а и склона хибридизацији, на пример чест је њен спонтани крижанац са
раном а понедге и са
обичном липом (Tilia × europaea).