Опис: Дрво високо до 40 m, са по дужини испуцалом, пепељастосивом кором. Развија широку и разгранату крошњу, ретко пирамидалну (али не
уско пирамидалну као јаблан). Гране су сјајне и голе са крупним лентицелама. Пупољци купасто зашиљени, са смоластом превлаком. Лишће краткораста ромбоично до троугласто, при врху шиљасто; са лица зелено и сјајно, са наличја светлије и мат; док младо мало је и црвенкасте боје. Лисна петељка дугачка (4-7 cm), понекад такође црвенкаста. Лишће дугораста слично, само веће и при ободу назубљено. Дрво цвета пре листања или у исто време са њим (III-V). Дводомо је – мушки и женски цветови се налазе на посебним стаблима. И једни и други су сакупљени у длакаве ресе "маце". Мушке маце су око 7 cm дуге, вунасто длакаве, са црвеним прашницима, женске су дугачке 4-5 cm. Плодне ресе 10-20 cm дуге, голе. Чауре јајасто-елиптичне, са две карпеле, на 4-8 mm дугој петељци. Плодоноси у мају и јуну.
Екологија: Образује влажне шуме уз обале, на вишем слоју алувијума. Чисте шуме
(Populetum nigrae) су ретке, али као примешана врста у заједници са врбом
(Salici albae-Populetum nigrae) и са белом тополом
(Populetum nigra-albae) главна је врста средњоевропских ритских шума.
Распрострањеност: Евроазија, Северна Африка – на целом ареалу угрожена и у нестајању. Некада је нарочито на територији Војводине постојало мноштво и хомогених састојина црне тополе, данас се само спорадично нађе као примешана врста. Нестанак шума црне тополе директно утиче на нестанак великог броја животиња, које настањују ове шуме али не и новонастале клонске. Код нас је евидентирано неколико форми (једна јужнобалканска, var.
metohiensis, затим var.
naepolitana, а на северу var.
pannonica,
pubescens и номинантна var.
typica).
Напомена: У Србији не ужива формалну заштиту слова закона, иако је као урођена врста потиснута садњом евроамеричких клонских врста на њеном природном станишту. Не чувају се стара семена стабла, већ се и ова топола на местима где још живи сече заједно са осталим врстама. Јачање статуса самоникле популације, предлагање солитерних стабала за заштиту и чување генофонда у потпуности је препуштено одговорности шумарске струке. Формирана је
међународна радна група за заштиту црне тополе, пошто постоји бојазан од потпуног губитка ове у Европи најквалитетније тополе.