Опис: Двогодишња до понекад и вишегодишња, јако жлездасто маљава биљка, која мирише на балсам (зачинска је биљка а има и лековита својства). Прве године има само приземне листове у розети, а дуж стабла стерилне изданке светлозелене боје. Нагодину редовно нарасте у робустну, и до 120 cm високу биљку са листовима највећим делом распоређеним дуж стабла у 3-5 парова. Доњи листови су на 2-7 cm дугој петељци, а горњи ± седећи. Листови јајасти, при основи срцасто усечени, дуги 7-18 cm а широки 3-13 cm, мрежасто наборани, покривени коврџавим жлездастим длакама; по рубу су тупо и неправилно изрезано назубљени. Свака биљка има једно појединачно, круто усправно стабло, које је само у горњем делу – у пределу цвасти – метличасто разграњено. Изражени и оштро ушиљени приперци су седећи, јајасто срцасти, основом делимично обухватају стабљику; доњи зељасти, неназубљени, много дужи од цветова, а горњи опнасти и исте дужине као и цветови, црвене су до пурпурне боје, покривени седећим наранџастим жлездама. Цветови (VI-VIII) велики 2-2,5 cm, на дршкама дугим 2-4 mm. По 4-6 цветова сложено је у привидне пршљенове, градећи на врху стабљике и на гранама густ, до 40 cm дуг метличасти грозд. Чашица звонаста, са горњом усном која има један средњи шиљати зубић и два ланцетасто-бодљаста бочна зупца. Доња усна са 2 слична зупца, дугачка 5-7 mm, одвојена једним израженим зарезом. Круница је 2-3 × дужа од чашице, може бити разноврсне боје, од љубичасте до беличасте, а на доњој усни је жућкаста. Горња усна крунице српаста, дугачка 11-13 mm а доња 8 mm, трорежњевито проширена. Прашници љубичасти, стубић који је дужи од крунице такође. Плодићи су јајасти, тупо троугласти, око 2 mm велики, глатке површине, мрке боје.
Екологија: Расте на сувим, каменитим обронцима топлијих крајева, понекад и на култивисаним местима као што су осулине, виногради и путеви.
Распрострањеност: Природни ареал јој је у медитеранској области Европе (Средоземље од Шпаније, јужне Француске до Турске и Анадолије), такође северна Африка (Мароко, Тунис, Алгерија) а у Азији иде до Транскавказја, Ирана, Сирије. У осталом делу света је унета, гајена популарна баштенска биљка, а у стању је да из башти и подивља. Код нас га природно налазимо у источној Србији и на Косову, а карактеристична је за термофилну шумску заједницу
грабића (Carpinetum orientalis serbicum).