Опис: Двогодишња или вишегодишња биљка, висока 30-80 cm. Стабљика усправна, оштро длакава, са много цветова које образују разгранате – метличасте или гроздасте – цвасти. Листови од дугих длака трепавичави, ланцетасти, равног или благо таласастог до слабо назубљеног обода. Боја цветова је живо плава, с малим, линеарно ланцетастим брактејама. Цветови (V-VI) релативно мали, не надмашују 5 mm дужину и 10 mm ширину. Цев је знатно краћа од руба, једнака са чашицом; стубић врло кратак. Чашица је фино маљава, у време цветања дуга 2-5 mm, иначе до 3 mm дуга. Плод је мала, цилиндрична, мрежасто наборана орашица.
Екологија: На целом ареалу расте на лесним или каменитим травнатим обронцима, поред путева и у међама, живицама и шикарама (само до затварања жбунасте вегетације), ређе на отвореним лесним пустарама. У висину је забележен до 1700 m, док је испод 100 m н. в. налажен много ређе. Литература наводи извесну прилагодљивост у случају ометања природне популације (тањирање, земљани радови) те је бележен прелезак на секундарна, чак и рудерална станишта: насипе пруга, ободе канала.
Распрострањеност: Понтско-медитерански (југоисточно-стеномедитерански)
флорни елемент. У Карпатској котлини, као и на Балкану данас је распрострањен острвасто. У Србији његова налазишта нису истраживана, јер се сматрао честом врстом. Можда је и тај недостатак стварних налаза у литератури и генериласање без иједне локације довео до тога да се ова врста није нашла на листи заштићених (
Прилози закона о Заштити природе). Подврсте
serpentinicola (Анатолија, Грчка, Бугарска, Македонија, Србија?) и
phocidica (Мађарска, Бугарска) су
ендемореликти.
Напомена: Осим што је и сама проређена, биљка је хранитељка ретке и угрожене стрижибубе
(Pilemia tigrina), коју од нестајања може да сачува само планска заштита преосталих популација ове биљке.