Опис: Hиска бусенаста, од основе разграната биљка изувијаних грана. Приземни листови на дугим дршкама, цели или слабо перасти ca 4-8 елиптичних листића првог pеда, терминални листић целог обода. Има ситне бело обојене цветове (VI-VII) груписане у лабаве, гроздасте цвасти. Крунични листићи јајасти са малим урезом у средини; листићи чашице ланцетасти. Плодови 15-35 mm дуге љуске, све на исту страну повијене. Панчићева режуха је добила име у част великог природњака који је пронашао прве примерке на Копаонику 1874. године. Веома је слична
сивој режухи, која се од Панчићеве разликује по мањем броју издужено јајастих листића на листовима стабла, са терминалним листићем који је по правилу режњевит.
Екологија: Расте на отвореним стеновитим подлогама и пашњацима, поред висинских потока, све до појаса алпинске жбунасте вегетације (између 1400–2000 m н.в.), искључиво на киселим силикатним стенама и земљиштима богатим гвожђем.
Распрострањеност: Стеноендем Копаоника. Јосиф Панчић ју је 1867. због налазишта (Суво Рудиште на планини) најпре назвао
Cardamine kopaonikensis, а касније (1918.) је у његову част преименована.
(Стручњак таксономске групе режуха
Marhold, K. (2010) сматра да постоји могућност да се биљка убудуће пронађе и на територији БиХ, те да је такође део флоре северне Албаније. Ово мишљење треба потврдити, посебно ако се има у виду да има много сличних врста у региону – нпр.
Cardamine plumierii и
Cardamine carnosa).