Царство: Plantae
Тип: Tracheophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Asterales
Фамилија: Compositae
Племе: Cichorioideae
Род: Hieracium

Опис: Зељаста, 10-25 (-40) cm висока трајница. Ризом положен, танак, често издужен и гранат, каткад са 2 стабљике. Стабљика једноставна, гола, танка, на врху са 1-3 главице. Акладијум 10-15 cm дуг, гранчица до 2, дугачких, лучно савијених, са по 1 главицом. Цветови (VII-VIII) жути, без трепљи. Приземних листова 5-8, дуги 3-12 cm, спољашњи уско лопатичасти, заобљено тупи,  остали линеарни и ± шиљати; сви листови по ободу цели, сивозелени, често јако валовити, сужени у широки рукавац. Листова стабљике 1-3, уско линеарни до шиласти. Инволукрум 8-10 (-12) mm дугачак, широко овалан. Листићи инволукрума скоро правилно, црепасто поређани, уски, шиљати до врло шиљати, црнозелени, без обода, без пахуљастих длака, умерено жлездасто-длакави. Плод 3,5 mm дугачка сламножута ахенија, папус снежнобео.
Екологија: У вегетацији камењара и сипара на кречњацима и силикатима високопланинских подручја.
Распрострањеност: Ендемит Балканског и Апенинског полуострва, распрострањен у Србији, Црној Гори, БиХ, Албанији, Северној Македонији, Грчкој, Бугарској и Италији. У Србији на Проклетијама (Ђeравица), на силикату. Биљку је 1875. године први за науку описао Јосиф Панчић, а типус је покупио на Комовима у Црној Гори.