Царство: Plantae
Тип: Tracheophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Asterales
Фамилија: Compositae
Племе: Cardueae
Род: Centaurea

Опис: Вишегодишња, 15-100 cm висока биљка, са јаким ризомом. Стабљика усправна, угласта, храпава, у горњем делу ± граната. Листови зелени, са обе стране са кратким коврџавим длакама паучинасто-вунасто длакави; у доњем делу стабљике на петељкама, широко елиптични, назубљени, сужени у дршку; од средине седећи, елиптични и шиљати, а према горе по ободу цели и обухватају стабљику. Главице појединачне на врху грана, или понекад у гроњастим цвастима од по неколико цветова, обично су опкољене горњим листовима. Инволукрум јајаст до округласт (кугласт), 15-20 mm дуг. Листићи инволукрума зелени до смеђељубичасти, са јајасто ланцетастим, густо кончасто трепљастим наставком који се спушта низ листић. Трепље ± дугачке, средишња на врху у облику уназад савијене чекиње (разне подврсте имају разни облик средње чекиње – нпр. закривљен, увијен, равнији итд. што зависи и од стадијума отварања или сасушености). Цветови (VII-X) јасно двоуснати, пурпурни, ретко бели. Папус 0,5-1,5 mm дуг. Ахенија бледозелено-смеђаста, дуга 3-3,5 mm.
Екологија: Настањује светлија места горских области – ободе шума, обронке поред путева, травната и жбунаста станишта на разним подлогама (кречњак, корнит, серпентин).
Распрострањеност: Субсредњеевропски флорни елемент. У Србији не живи типски облик ове изразито полиморфне врсте, али је заступљен са ендемском subsp. bosniaca (Хрватска, БиХ, Србија), са нешто раширенијом subsp. pseudophrygia (средња и источна Европа) и subsp. stenolepis (већи део Европе).

Законска заштита