Царство: Plantae
Тип: Tracheophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Brassicales
Фамилија: Brassicaceae
Род: Crambe

Опис: Полужбун висине до око 1 m, одрвенеле стабљике која је угласта и до 5 cm дебела. При основи је оскудно граната, што јој даје карактеристичан изглед. Приземни листови су велики, ромбоични, 2-3 пута перасто дељени, крутим длакама маљави. Листови осталог дела биљке су на краћим дршкама или седећи, перасто дељени, по ободу вијугави. Бела цваст (IV-VI) ретко граната и широка; појединачни цветови на 8-10 mm дугим петељкама, са издуженим чашицама, а крунични листићи сужени у краћи кљун. Плод чланковит са непотпуном преградом, доњи чланак мањи од осталих. Семе облика С, храпаво.
Екологија: Припада елементу понтијско-панонске и анатолијске степе. Код нас је нађенo на сунчаним, сувим брежуљцима, сушним ливадама, утринама, али не постоје савремени подаци присуства. Према ЕУ публикацији (EEA Habitats Directive Article 17 Reporting) статус врсте на свим познатим стаништима је угрожен пошто је осетљив на сукцесију од стране друге вегетације. Захтева отворен травнати простор те ксеротермна и дубока тла с доста креча (калцифил).
Распрострањеност: Доња Аустрија, Мађарска, Истра, Италија, Румунија, Србија(?), Бугарска, Јужна Русија, Западни Сибир. За Србију се наводе следеће публикације и следећи локалитети: Гребенац у Банату (репрезентативни хербарски примерак, Heuffel 1835), Стиг код Пожаревца (Јосифовић 1972), Делиблатска пешчара (Гајић 1983), Вршачке планине (Обрадовић 1985), Фрушка гора (Стевановић, Буторац 1999). Ови историјски налази указују на то да се стварна популација сводила на свега неколико острвастих изолатума. Угроженост проистиче управо из распарчаности ареала, иако је биљка у суштини прилагодљива. На пример, налажен је и у запостављеним виноградима, значи постоји одређена снага да поврати своја изгубљена станишта.

Црвене листе

Законска заштита