Опис: Вишегодишња зељаста биљка у горњем делу разгранате стабљике, високе 20-30(-50) cm. Цела биљка светлозелена, али паучинасто-вунасти листови попримају сивкасту боју. Листови наизменични, перасто дељени (горњи ± цели), дугуљасто елиптични, широки до 2(-5) mm. Цветне главице појединачне, 12-15 mm пречникa, обавијене скупом троугласто-ланцетастих, влакнастих листова – листићи
инволукрума жућкастозелени, вунасто длакави, са чешљастим трепљама. Наставак листића троугласт, на ивици носи зубиће, а на врху најчешће с малом (1–2 mm) бодљом. Цветови (VI-VIII) жути, зрачни-ободни листићи крунице су дужи од оних који расту према средишту. Опрашивање врше инсекти. Беличаст папус (длакаво крило плода) је половине или 1/3 величине плода, семење уз помоћ папуса разноси ветар.
Пажња: веома личи на
солунски различак, као и на низ сличних врста у ботаничком агрегату
C. rupestris те треба обратити пажњу на разликовање (разлике су углавном
у облику и наставцима листића инволукрума, који могу, али не морају имати бодљу).
Екологија: Ендемит Балканског полуострва. Као што јој и име асоцира расте на сувим камењарима и у пукотинама стена, у средње високим планинама (забележен до 700 m). Главни фактор угрожавања произлази управо из екологије врсте: приврженост климатским условима станишта, везаност тлу на коме расте (преферира кречњачку подлогу) и саме способности биљке да се размножава и шири са потешкоћама; такође и зарастање његовог станишта шибљем, те пожари проузроковани тим процесом.
Распрострањеност: Субмедитерански флорни елемент са ареалом у Грчкој, Бугарској (долина реке Струме), северној Македонији (долина Вардара), Црној Гори и Србији. Веома ретка, на целом ареалу критично угрожена врста.
Напомена: Раније подврста
кршке зечине, подигнута је
на ниво врсте.