Опис: Зељаста, 45-70 cm висока трајница, за коју таксономи кажу да је заправо природни хибрид
плаве перунике. Стабљике усправне, разгранате, са 2-3 цвета. Листови сивозелени, 1,5-3 cm широки, сабљасти. Цветови (V-VI) бели или бледоплавичасти, мирисави. Спољашњи режњеви перигона издужено објајасти, на врху заокружени или затупасти, према основи постепено сужени, с горње стране при основи са жутим длакама. Унутрашњи режњеви објајасти, постепено у нокатац сужени. Плод многосемена чаура.
Екологија: Хортикултурна биљка, у природи се може појавити субспонтано, пре свега на стеновитим теренима.
Распрострањеност: Европа и Мала Азија. Аутохтона је на Блиском истоку. У Европи присутна са одбеглим, полуприродним популацијама, нарочито у Медитеранским земљама (Шпанија, Француска, Италија, Хрватска, Бугарска, Турска).
Флора РС (Јосифовић, et al.) описује врсту под именом
Iris florentina третирајући је као код нас одомаћену.